Проем (Од Јупитера). Од Јупитера почнимо, од њега — први почеци Муза: он је свима на устима, он, који великом својом моћи испуњава раскршћа, и зборове мужева, и дубоко море, и морске луке. Јупитером сви живимо и сви га требамо. Ми смо његов род; и он нам благим знамењем десницом својом указује пут и нагони народ на труд, да се стара о животу: када је земља погоднија за мотику или за вола — он даје знак, и у које доба ваља сејати или водом кропити по лехама расађене изданке. Он сам учврсти светила у великом свету, свако у свом реду, и, провиђајући на читаву годину, даде нам звезде, да нас уразумљују, у који је час свако дело згодно вршити, да све израста по поузданом закону. Њега, дакле, првог умилостивљују, и њега — последњег. Велики Оче, велико приращење за смртнике, древни пород, и пре свега — слатке Музе, сви заједно, поздрав мени! и док певам светила, ако право и закон божански допуштају, отегните дугу песму.

Медведице (Arcti). Сва остала небеска тела клизе брзим кретањем, ношена заједно с небом једнако и ноћу и дању: али осовина остаје непомична и никад не мења место; она држи земљу, уравнотежену једнаком тежином, и око ње се небо окреће великим вихором. Крајња тачка при једном и другом прегибу зове се полом; од њих се један не види, други, ка Бореју, протеже се увис до граница вишњег Океана. Њега опасују Медведице, славне именом Кола, које наши обично зову Седам Волова. Глава једне гледа на пламтећа леђа друге, и обртни свод вуче их наизменично, нагнуте напред на сама рамена. С Крита, ако је допуштено веровати, дођоше ка светлим тврђавама неба, напустивши дом. Тако је хтео Јупитер, кога, док се играо као одојче међу миомирисним травама, положише у пријатну пећину Дикте, близу Идске горе, и хранише читаву годину, док Диктејски Корибанти варају Сатурна. Од ове две једну Грци зову Киносуром; друга се зове Хелика, што показује Ахејцима на мору којим курсом ваља окретати лађу; али баш Хелики се у ноћи поверавају као водитељки Феничани у пучини. Ипак прва блиста сјајније, посута светлијим звездама, и широка, она се одмах види од првог часа ноћи. Друга је мала; али морнарима је у њој корист: јер се она окреће кратким током по унутрашњем кругу, и показује најпоузданије знаке сидонским морнарима.

Змај (Draco). Међу њима, попут реке стремовитим вртлогом, одоздо пузи мрачни Змај и, вијући се поврх, склапајући из тела повијене увоје, којих се пси Арктичког вртлога дотичу, сами неоквашени. Али Хелику окружује низ његовог крајњег репа; тамо где је завој његовог кола, лежи глава Медведице Киносуре: ипак га она додирује стопама, од самог темена до бока. Овде се Змија поново окреће натраг својим обрнутим током. Не сја само једна звезда, красећи му главу; слепоочнице су му обележене двоструким пламсајем, и из свирепих очију пламте два жарка огња, и једном зрачном звездом светли му подбрадак; главу нагнуту и натраг повијену на облој шији — рекао би да упире поглед у реп веће Медведице. Десни делови репа окренути су ка крајевима главе. Овде се глава мало спусти и изненада сакрије, где су исток и залазак помешани у једној страни.

Клечећи (Engonasin / Херкул). Поред, попут уморног лика тужећег мужа, обрће се прилика: ко је он, нико ти не би рекао поуздано, ни којим је трудом изнурен; ипак га зову Енгонасин, зато што се носи ослоњен на колена. Он пружа обе руке на супротне стране, и над раменима је раширен с испруженим лактовима, и над лицем Змије, што дише огањ из шупљих ноздрва, поставља траг десне своје стопе.

Венац (Corona). Овде је постављен онај Венац изузетног сјаја. Њега, у сведочанство љубави своје према Аријадни, Бакх узнесе на небо, тамо где се размичу леђа Клечећег. Поред његових рамена почива венчић. Близу главе Змијоносца,

Змијоносац (Ophiuchus). кога Грци именују јасним именом Офиух, ту је глава Клечећег; и од самог темена Клечећег веома лако распознаћеш сјајне звезде оног другог. Над двоструким његовим раменима види се причвршћена блистава звезда таквог изгледа и таквог сјаја, да сја као што месец светли узвраћајући, када је пун светла. Није једнака снага у близаначким његовим рукама, иако им не недостаје сјаја, нити им је громада најмања; ипак је њихов сјај танак, са светлом расутим унаоколо. Двоструким притиском дланова он држи Змију чврсто, и сам остаје њоме везан читавим телом; јер Змија опасује мужа посред, под грудима. Он, пак, тешко належући, поставља своје стопе, и притискује ногама очи и груди Шкорпиона. Стиснут десницом, Венац се узноси; али с леве стране Минојев венчић додирује врх његових образа.

Кљешта (Chelae / Вага). Под његовим увојем тражићеш Кљешта, с њиховим огромним телом, која, ипак, при својој громади не мећу велик сјај.

Чувар Медведице (Arctophylax / Боот). Самој Хелики следи неко, обличјем не различит од говедара, Чувар Медведице, у народу звани Боот, зато што гони пред собом Медведицу, као упрегнуту рудом. Светао је он, и под грудима му се види причвршћена звезда, која блиста зрацима, јасног имена — Арктур.

Девица (Virgo). Овде, под стопама Боота, излази, особито стојећи, Девица, држећи блистави клас, телом сјајући. Да ли јој је отац Астреј, који се зове једнако отац сазвежђа и звезда, или неко други, — нека је благонаклона: тако молва обично приповеда. Некада Астреја обитаваше на земљи, напустивши небо, и не гнушаше се зборова древних људи, нити презираше да походи скупове жена; не знајући за смрт, настани се, помешана са смртним родом, радујући се имену Правде; и старцима окупљеним, било на великом форуму, било на широком тргу, прилежно је диктирала народима грађанске законе. Још не беше зле парнице, нити раздор беше познат, нити свирепа буна разјаривала превртљиву светину, нити свирепи мореузи осетише притисак дрских кобилица; него, браздајући земљу воловима вученим раоником, радије живљаху, задовољни оскудним начином; јер Богиња праведнима пружаше све из пуног рога. Таква она остаде, док златни род остаде на светој земљи. Али се не одвише радоваше металу сребра; а с променом нарави промени се пре тога и њена воља, и ретко је своје божанство спајала с горим родом. Сама једино силажаше, спуштајући се с хучних гора пред ноћ, никог не мамећи нежним речима. Али чим би дошла великим градовима људи, кажњаваше њихова безбожна злодела грозним речима:,,Не сматрам себе достојном да вам се одсад показујем на очи, о изроди роде, сада — други пород првог порода, а и сами ћете родити унуке још изродније, изнова и изнова. Тада ће свирепи ратови надвиснути над родом људским, и нечувени покољи грунути, и за кривицом као пратиља поћи ће казна”. Тако рече, и народе, што још упираху у њу лица, напусти и упути се ка горама и непроходним честарима шума. Тај век остави живот, и пород свој остави. Тада, заиста, гвоздени род изненада никну, и усуди се први да искује смртоносни мач, и да руком окуси јунца, укроћеног и обузданог. Тада Богиња, омрзнувши смртни род, узлете у висину, и настани се у царству Јупитеровом, у делу небеса; добивши у удео сјајно место, где у ведрој ноћи Девица блиста приметна, суседа Боотова. Над њом се обрћу двострука њена рамена, и крило

Виноградар (Praevindemiator / Протригетер). надесно, звано грчким именом Протригетер, блистава звезда таквог изгледа и таквог сјаја, каква се и под репом огромне Медведице обрће. Она, додуше, пламти; али и ова Девица има звезде пламтеније, које ћеш моћи да пронађеш с малим трудом. Јер још пред њеним стопама, обележена великим сјајем, сја звезда; затим прва излази код рамена, друга код бедара. Трећа простире своје светло под репом, до самог колена. Остале, пак, трепере расуто, ту и тамо, без имена.

Близанци (Gemini). А рођене Близанце видећеш под главом Медведице: под средину им је подметнут Рак, а код ногу је задржан велики Лав, потресајући из тела треперави пламен. Овде стаза Фебова разгрће своје највише жеге: тада се никакво класје не појављује по обрађеним њивама; и при самом почетку сунца кроз плаветнило неба, при том кретању зрачнога, Етесијски ветрови, скупљени, належу на воде пучине и веју дугим дахом. Тада нека ми не буде по вољи весло, што треба оскудном сплаву, него лађа довољно велика и погодна за ветар, с правим кормилом.

Кочијаш (Erichthonius / Auriga). Ако желиш да упознаш Кочијаша и звезде Кочијашеве, и ако је каква молва о Кози допрла до твојих ушију, и о Јарићима заједно, чија два огња често виде људи посред разгневљеног мора, где се мећу тела изгинулих: наћи ћеш Кочијаша, огромног; читавим телом носи се он, скривен под левом страном Близанаца. Насупрот његове главе свирепоока Хелика стражари. Светла Коза влада његовим левим раменом; сматра се да је некада дала своје виме да подоји још малог Громовника; служитељи Јупитерови назваше је Оленијском козом. Али је она обдарена великим и сјајним знаком. Насупрот ње Јарићи мећу смртницима мали огањ, у рукама Кочијашевим; и, чувајући његове трагове, рогати Телац напиње се, крепак својим моћним телом, кога би могао распознати без муке.

Телац (Taurus). Јер га красе звезде, којима не треба знак донет споља, које образују његову живу главу с једне и друге стране, расипајући славне огње по читавом његовом челу. Те звезде Грци обично зову Хијадама. Али десна стопа Кочијашева и леви рог Телчев трепере једним огњем, и обе се крећу заједно. Али во, када Кочијаш иде напред, стреми ка широком Океану, иако заједно излазе из тихих таласа мора.

Кефеј (Cepheus). Штавише, древнији дом Кефеја, сина Јасовог, познат је по својим јадима, кога Јупитер, творац његовог рода, изненада узнесе међу славне звезде. Јер се он сам обрће код самих леђа Медведице Киносуре, син Јасов, пружајући руке с отвореним длановима; и од крајњег репа Медведице мерна нит одмерава сваку стопу, колико стопа од стопе одстоји.

Касиопеја (Cassiepea). Али ако мало одвратиш своје очи од Кефејевог појаса, обративши се ка предњим редовима свирепог Змаја, овде ће бити Касиопеја, коју не би могао разабрати при пуном месецу, тамна по изгледу својих звезда. Јер звезде јој нису честе, нити сложена сазвежђа склапају из разних својих огњева један изврстан огањ: него, као што засун, приставши уз крило двоструких врата, затвара чврсто капију, утврђену препреком, тако и ове звезде, постављене засебно, дају јој тај облик, свака сама за себе; и сама је раширена с раскриљеним рукама, управо као она која жали неправедну судбину кћери.

Андромеда (Andromeda). Јер близу ње, са сјајним телом, обрће се Андромеда, бежећи у тузи од погледа своје мајке: да би је нашао ноћу, не треба узнемирен труд; толико је светла њена глава, толико великом звездом пламте оба рамена, и горње стопе, и струјеће хаљине. И она простире руке на разне стране, и, као пре, тако и сада у великом свету њени окови не олакшавају дланове, изнурене тврдим теретом.

Коњ (Equus / Пегаз). Поред ње онај Коњ, потресајући гриву сјајним блеском, додирује трбухом врх њене главе, и једна звезда, спајајући, држи оба облика заједничким светлом, желећи да исплете из звезда вечни чвор. Али бок и плећа хата осликавају три звезде, звезде што стоје засебно једна од друге на једнаком растојању, изузетног сјаја, којима нису равни ни висока глава, ни дуга шија; али последња из пламтеће вилице ничим не заостаје у сјају за тим осталим четирима, сама сјајући, средња међу трепераве звезде. Није четвороножан он овде, него до полутрбуха племенити коњ показује приметно своје часно лице. Молва каже да је некада на врховима Хеликона даровао нам Хипокренску влагу. Тада још не беше оквашено зеленило Аонијске горе плодоносном струјом; тек што копито племенитог ждребета удари у земљу, истог часа изврве огроман извор, одакле га први говедари назваше коњским. Тај извор, капљући са стена, наводњава твоја поља, Теспијска земљо; али Коњ, за тако велик дар, краси светла светилишта великог неба.

Ован (Aries). Затим се лепи Ован са увијеним роговима. Он, вечно гоњен по дугим круговима, не трчи лењије од знака Медведице Киносуре, ипак малаксао и таман, као да месец затупљује оштрицу његовог пламена, обрће се близу појаса Андромединог. Изблиза, под њом, моћи ћеш да га распознаш по тој опори: јер он тре средину неба, као пре она Кљешта, и груди, где се разабирају груди Орионове.

Троугао (Deltoton). И близу ћеш видети мали знак, под светлим грудима Андромединим, који Грци обично зову Делтотон, зато што лик сја сличан њиховом слову. Њему с једне и друге стране израста бок, повучен једнаком дужином; али не и трећи део бока; јер је мањи од оних, ипак сја, славан звездама, постављеним далеко и густо.

Рибе (Pisces). Мало ниже је Ован, и више нагнут ка Аустру; и још жешће од њега Рибе, од којих једна мало клизи напред и више је дотакнута грозно хучним крилима Аквилона. И од њихових репова, попут бакарних ланаца, дуго разведене настрану, пузе кроз огњеве, и најзад се прихватају заједно, сложно, на једној звезди, коју су стари обично звали Небеским Чвором.

Персеј (Perseus). Ако од левог рамена Андромединог наставиш да тражиш, моћи ћеш да распознаш Рибу, постављену над њом; рођеног од њених стопа, видећеш Персеја, сина моћног Јупитера, стопе које држи Персеј код својих рамена, телом учвршћен, када дашци бију из саме области Аквилона. Он пружа десну руку ка престолу Касиопеје, и стопе своје засебно, обувене присталим сандалама, као, осут прашином, изненада склизнувши са земље, носи се путником на небо, под велики свод.

Влашићи (Vergiliae). Али поред левог колена, са свих страна распоређене, видећеш мале Влашиће с њиховим танким светлом. Њих седам обично именују, по древном обичају, звездама, али се заиста виде шест, мале одасвуд. Али не доликује мислити да је једна пропала; радије их узалуд, неразложно, у светини, без икаквог основа, зову седам, како установише древни песници, који их све удостојавају вечним именом на векове: Алкиона, и Меропа, Келено, и Тајгета, Електра, и Стеропа, и с њима најсветија Маја. Оне светле слабо, клизећи малим светлом: али је име знака велико, и зове се славним, зато што и објављује почетак лета, и после, отварајући изласке зимског доба, опомиње смртнике да повере семена земљи.

Лира (Lyra). Затим се види Лира, постављена лако и испупчена; коју је Меркур, како кажу, некада сачинио малим рукама у колевци и поставио на високом престолу; која се, склизнувши доле, настани код левог колена Клечећег и приону међу повијено колено Клечећег и главу Птице.

Лабуд (Cycnus). Јер постоји Птица, крилата, која лети под широким покровом неба и, клизећи, расеца ваздух двоструким перјем. Један јој је део таман и лишен светла; други гори огњевима ни малим, ни јарким, него меће умерено светло, потресајући га из тела. Десним крилом она тежи да удари десни длан Кефејев; и већ се заиста копито крепког Коња, поред крила његовог пернатог тела, нагло нагнуло доле.

Коњ, Јарац и Водолија (Equus). Али сам онај Коњ, клизећи, задржан је обема Рибама; шију му здесна милује Водолија. Касније посећује моћ Коња заласке земље, него хладни Јарац, дишући студен мраз из крепког тела, велики чекињасти Јарац на свом кругу; кога, када Титан обуче непрекидним светлом, он повија и заокреће своја кола у зимско доба. Чувај се да се мору поверавати у том месецу: јер дневни размак клизиће кратко; зимска ноћ неће се окренути брзим током; влажна зора на твоје тужбалице неће показати себе брже, гласница светлог сунца. Али Аустар тући ће пучину моћном снагом; тада ће се расцепљено тело потрести дрхтавом студени. Ипак године сада клизе целим добом непрестано, и не уступају ниједном од знакова, нити избегавају дашке, нити се плаше седих таласа с њиховим претећим хуком. Али морнари, налик лискама и пливајућем гњурцу, бацајући узнемирене погледе по читавом мору, залудно траже обале, што им нигде нису покорне, док их танка даска одваја од црног Орка.

Стрелац (Sagittipotens / Sagittarius). И у месецу вишњем такође, када су исхођени лађа и море, када Стрелац подупире круг сунца, не мисли да много лакше прете опасности, и опрезно извлачи крму пре црне таме. Јер сада је изблиза, на кратак рок, светло при руци. Морнари ће моћи да унапред препознају тај знак при његовом доласку: јер, када је ноћ близу пада, моћи ће се видети, како се Шкорпион, показујући себе, узноси увис, вукући за собом снагом тела повијени Лук. Али Шкорпион није много напред; ипак први излази из таласа. Сада ћеш горе видети да је тамо глава мање Медведице, и усправније се обрће ка највишем кругу. Тада Орион сада сахрањује читаво своје тело близу самог краја ноћи, и Кефеј је сакривен дубоко до бедара, гурнут руком у сенке.

Стрела (Sagitta). Овде, без стрелца, лежи једна блистава Стрела, поред које се светлокрила Птица обрће; и нагнута је мало више ка дасцима Аквилона.

Орао (Aquila). Али поред ње Орао се носи с пламтећим телом, милујући огњеносни етар трепетним перјем, не с одвише огромним телом, али знак који, тужан за ожалошћенима, показује морнарима, узбуркавајући мора.

Делфин (Delphinus). Затим, поред рогова великог Јарца, повијени Делфин лежи, обасјан не претераним сјајем; осим четвороструких звезда, постављених на челу, које један размак раздваја надвоје: остали његов део, широк, пузи с танким светлом. Они огњеви што блистају из његовог сјајног ждрела, постављени су међу хладне делове ка Аквилону, и међу простор и трагове радосног сунца. Али доњи део Делфина види се разливен међу пут сунца и дашке ветра, где се дах највишег Аустра пробија својом снагом.

Орион (Orion). Затим Орион, напињући се косим телом, држи доње делове свирепооког Телца. Ко, гледајући увис у небо у ведрој ноћи, не виде њега, раширеног широко, тај се једва заиста може надати да ће умети да упозна остале знаке.

Пас (Canis / Сиријус). Јер под његовим стопама руменим светлом сја онај пламтећи Пас, треперећи светлом својих звезда. Таман трбух покрива га под грудима; и, дишући пламен из читавог помамног тела, пробија се он силним налетима жегоносних огњева. Сва жега се меће на смртнике, блистајући из његовог ждрела: Грци га зову славним именом Сиријус. Када се тај Пас узнесе заједно са сунцем ка висинама неба, не допушта дрвећу, под покровом лишћа, да узалуд држи своје плодове, обешене у недоумици. Јер онима чије је корене земља обгрлила и стегла, он, умножавајући им живот, милује их животодавним пламеном. Али онима чији корени не могу да расцепе земљу, оголи гране од лишћа и стабла од коре. Осећамо га и када се протеже ка западним обалама. Остале су звезде слабе за означавање његових удова.

Зец (Lepus). Поред њега, и под стопама, о којима смо рекли пре, Орионовим, лежи лаконоги Зец. Он бежи, страхујући страшних удараца оштре њушке, дрхтећи: јер га Пас прогони у трагу непријатељским током, гонећи га стрмоглавце, сада тек мало излазећи, никад не смирујући трк неуморним телом.

Лађа (Argo). Али код репа Псовог, клизећи, промиче Арго, носећи пред собом окренуту крму са светлом: не као што друге лађе у пучини обично постављају прамце напред, расецајући Нептунове ливаде својим кљуном; него окренута натраг носи се по областима неба. Као када, почињући да достигну сигурне луке, морнари окрећу лађу с њеном великом тежином и вуку окренуту крму ка жељеној обали; тако древна Арго, окренута, клизи над етром; и од прамца до високог јарбола она је без светла, али се од јарбола до крме види с јасним сјајем. Затим кормило, сјајући расутим светлом, додирује задње трагове светлог Пса.

Морско Чудовиште (Pistrix / Кит). Затим, удаљено надалеко и постављено на сигурном, свирепо Чудовиште морско ипак стреми да тражи Андромеду и вреба је, постављену одасвуд ка крепким дасцима Аквилона, у плаветнилу, ограничено у деловима Аустра.

Река (Eridanus). Ован је покрива, и Рибе својим љускавим телом, када она телом додирује обале светле реке. Јер ћеш видети и Еридан, постављен у делу неба, тај жалосни ток велике снаге, који ожалошћене сестре Фаетонове често кропише својим сузама, оплакујући му пропаст тужним гласом. Ту Змију моћи ћеш видети под левим табаном Орионовим; и видећеш дуге Окове, што држе Рибе, постављене у делу репова, помешане с реком, обрћући се натраг ка леђима Чудовишта. Овде су они везани једном звездом, коју меће из себе хрбат Чудовишта, сјајући снажним светлом. Затим многе мале, с танким светлом, виде се разливене и расуте међу Чудовиштем, и све звезде које Зец, страхујући оштрог уједа, покрива, и кормило. Јер њима ни име, ни чврст облик стари, изгледа, не установише. Јер оне које је природа углачала јарким звездама и осликала, означавајући им облике разним светлом, њих је онај чувар звезда обележио с разлогом и означио небеске знаке истинским именом. Али ове, што су разливене са оскудним светлом, звезде сличног изгледа и једнаког сјаја, он не могаде да нам разјасни познатим обличјем.

Јужна Риба (Piscis Australis). Затим она, коју обично зову Јужном Рибом, обрће се ниже од Јарца, ка Аустру, мотрећи на Чудовиште, прихватајући се надалеко од оних других Риба.

Водолија (Aquarius). Али близу ћеш видети, све лишене имена, међу Чудовиштем и Рибом, коју назвасмо Јужном, звезде, расуте под стопама зрачног Водолије. Поред њих Водолија лије из десне руке таман ток, који светлуца оскудним бељилом својих звезда. Ипак од многих два огња блистају надалеко: један ће се видети под великим стопама Водолије; други, пали из хладног тока извора, приону под трноносним репом Чудовишта; те се танке звезде именују Водама. Овде друге лепршају, светле малим светлом, и залазе под предње трагове стопа великог Лукодршца, и, тамне, уступају без имена.

Жртвеник (Ara). Затим, поред сјајне оштрице Шкорпиона, видећеш Жртвеник, који дах Аустра милује својим дувањем, који на кратак рок преплива вишње прагове: јер је постављен надалеко, у делу супротном Арктуру. Арктуру Јупитер даде велик простор горе; Жртвенику одреди мали круг у доњем делу. Ипак та ноћ, походећи те области у свом вечном току, даде знаке морнарима, да их сви могу познати, сажаливши се над грозним одасвуд несрећама људи. Јер када угледаш, сјајан без тамних облака, Жртвеник, постављен под средњом облашћу неба, с горњим делом покривеним тамном измаглицом, тада, избегавајући, бежи од Аустра с његовом моћном снагом: кога ако, провиђајући, избегнеш, поставивши сву опрему пажљиво на место, клизнућеш неповређен кроз таласе. Али ако тежак ветар наврне жестоким дахом, сломиће високе јарболе својом утврђеном снагом, тако да ништа неће моћи да ублажи свирепе буре, ако са стране Аквилона не почне Жртвеник да гони таман облак и не растера га изненадним дашцима.

Кентаур (Centaurus). Али ако Кентаур буде имао рамена у средини неба, и сам се понесе, обавијен плавкастим облаком, и обуче Жртвеник, помрачивши га, танком сенком, тада се при заласку знакова мора страховати снаге Фавонија. Али онај Кентаур, постављен на високом престолу, где се уноси светли, сјајни Шкорпион, под њим, носећи напред свој мушки део, уступа, журећи да подведе коњске делове под Кљешта. Овде, пружајући десну руку, где је задржан огроман четвороножни звер, коме нико од Грка не даде поуздано име, он се протеже и, свиреп, креће ка светлом Жртвенику.

Хидра (Hydra). Овде Хидра подиже себе из доњих делова, стремовитим клизом, змијући се повијеним телом. Извијајући главу и очи ка леђима Шкорпиона, и, испупченим колом подлазећи под доње делове Лава, додирује Кентаура, клизава, својим глатким репом: и у средини њеног кола сја узвраћајући блистави Кратер: на крају њеном, сјајан пернатим телом, Гавран удара кљуном. И овде, под самим Близанцима, испред Пса, онај што се носи под грчким именом Процион. Такви су знаци које ћеш, мотрећи у ноћно доба и желећи да упознаш вечно кретање света, видети како облећу небо законитим током. Јер оних пет звезда што обично клизе по кругу дванаест Знакова не могу се означити сличним разлогом; јер трагови које остављају у трку не носе се увек, изгажени, по истом простору. Тако радије лутају, скитајући кроз облаке неба, и мере своје кругове превртљивим кретањем. Оне творе велике године дугог времена, када се враћају истом знаку под покровом неба: чије потпуне токове ја сада не могу да развијем. Али ове, што се вечно обрћу у поузданом кругу, непомичне, изложићу, заједно с великим круговима, народима.

Небески кругови. Четири круга, што облећу свет вечним светлом, носе се, звездоносни, носећи своје знаке, обгрливши земљу, подупрти под покровом неба: од њих ћеш упознати летеће огње година, које ће се моћи разабрати, посуте густим знацима. Затим велике кругове, широке великим светлом, везане међу собом и слажене небеским чворовима, два ћеш видети постављена на једнаком растојању од друга два. Јер ако, упознајући небо у ноћно доба, када никаква помрачујућа магла не избриса звезде, нити Месец надмаши звезде пуним светлом, видиш велик бели Круг како пузи сјајно: то се означава Млечни, сјајући претераним бељилом. Он не сплеће непрекидан круг. Четири друга носе се, сјајући сличном громадом: али се каже да он много надмашује горња два дужином и широко облеће пећине неба. Од њих један, додирујући дашке Аквилона, обрће се, стремећи ка светлом лицу Близанаца; затим, држећи у себи пламтеће колено, носи оба рамена Кочијаша. Њега Персеј додирује левом голени и левим раменом. Али је задржан с десне стране Андромеде; рука јој гледа ка Бореју, лакат њен — ка Аустру. Коњ ставља на њега две стопе; и заједно Птица полаже главу и, тело повивши, леђа. Змијоносац належе на њега раменима. Она, узмичући, следи ка Аустру, Девица, избегавајући га телом. Али сав простор обући ће велики Лав, и Рак, сјајући јасним светлом, у коме, зауставивши се, летње Сунце окреће натраг свој трк, означавајући телом средину својих прелаза. Овде је сав он расечен посред: онај други, под шупљим покровима шкољки, има светло изнутра и споља: али грозна снага свирепог Лава влада кругом крепким грудима и трбухом. Ако умеш да упознаш тај круг, подељен на осам делова, наћи ћеш да се у горњем кругу обрћу пет на једнаком растојању, а три дела су остављена, која у ноћно доба походи доња снага. Један је спојен с Раком од дашака Бореја; други насупрот належе од доњих Аустара. Делећи средину, овај расеца одоздо Јарца, и стопе Водолије, што лије хладан поточић, и плавкасти реп свирепог Чудовишта, и оног сјајног Зеца; затим стопе Пса, и заједно држи широку Аргивску Лађу с њеним јасним светлом; и леђа Кентаура, и носи оштрицу Шкорпиона: затим влада утврђеним Луком Стрелца. Тај круг, уступајући од звонких дашака Аквилона ка Аустру, пламтећи точак Сунца додирује последњи; одатле, повијен у зимско доба, враћа своје престоле увис. Том кругу пет делова су дате ноћне, три, како кажу, припадају вишњем светлу. Међу та два он, изгледа, држи средњи део, толико велик колико ће бити сјајни Млечни круг: у коме у јесен, и опет пролећним светлом, сунце изједначава размак дана с временом ноћи. Држећи га, Ован слабо светли читавим телом, и повијеним коленом належе огроман Телац. Орион се носи, додирујући га светлим грудима. Хидра га држи увојем; Кратер и Гавран приањају уз њега, и неколике звезде Кљешта: једнако колена Змијоносца, и Птица, крилати гласник највишег Јупитера, належе; поред њега Коњ га додирује главом и светлом шије. Њих осовина подупире, разлучене на једнаком растојању, пролазећи кроз њихову средину од самог темена неба. Али онај четврти Круг, с његовим јасним светлом, држи крајњим деловима крајње кругове, и заједно је расечен од средине својим средњим делом, и кос се носи међу њима, сјајући светлом: тако да нико, коме ученија Палада својом светом руком сама даде вешто умеће у почецима заната, не би могао тако лукаво источити увијене кругове, како су они на небу божанском моћи повијени, опасујући земљу, кићени светлом свет, држећи звезде, подупрте попречним сводом. Та четири сва се обрћу једним кретањем. Али онај један, косо уплетен међу три круга, држи свој трк толико изнад земаља, колико је Јарац раздвојен простором од Рака; а под земљама простор по нужди мора бити једнак. И колико зрака мећемо из нашег светла, којима додирујемо тај испупчени круг неба, шест таквих делова моћи ће да се подвуку под њега, држећи на једнаком растојању по два небеска знака. Тај Грци зову Зодијаком; а наши Латини назваће га истинским именом знаконосним кругом: јер, обрћући се, носи он дванаест пламтећих знакова. Жегоносан је Рак што раскрива врућа сазвежђа. Под њим уступа, сјајући, грозна снага Лава, за којим следи, румена телом, Девица, затим избачена јасним светлом Кљешта; и сама следи, сјајна, велика снага Шкорпиона. Затим Стрелац у десници држи повијени лук. За њим Јарац лицем својим стреми да пође. Затим се влажна Водолија светли кругу на свом месту. Даље се љусконосне Рибе змијући играју; чији је пратилац Ован, клизећи тамним светлом, и Телац, повивши колено, тело избацивши напред, и Близанци, мећући јарки огањ својим светлима. Њих Сунце обрће, облећући вечним светлом, вршећи годишња доба својим окретним трком. Колико круга, извршеног, гони се под земљама, толико истог њега, отвореног, стоји горе за смртнике. Шест знакова вечно уступа, клизећи сваке ноћи, и толико сјајних знакова небо опет угледа. Тај простор, прелазећи, ноћ врши слепим сенкама, који је над земљама остављен у почетку ноћи, подупрт од знаконосног круга и од реда знакова.

Изласци и заласци знакова. Али ако желиш да упознаш поуздане токове Сунца, мотрићеш изласке Знакова у ноћно доба; јер излазећи Титан увек вуче за собом један знак. Али ако висока гора, заклањајући знаке, препречи, или облаци слепом маглом одузму светло, узевши сам поуздане знаке с покрова неба, моћи ћеш да упознаш све изласке и заласке. Који излазе заједно, видећеш; који се у исто време стрмоглављују на залазак у ноћно доба, познаћеш. Јер чим се Рак сав узнесе у вишњем светлу, истог часа уступа склизнули Венац; и походи доње области, до самог репа Рибе. Венац, посут звездама, држи једну половину већ горе, а другим делом одбачен је натраг: кога ипак следи Риба, не сва увучена ка сенкама, него, покривена у горњем телу, уступа: и Змијоносац сакрива, од колена до рамена, великог повијеног Змаја, од своје крепке шије. Сада, пак, Чувар Медведице расечен је неједнаким делом: јер се краћи види од светлог дела неба; већи, оборен, влада доњим сенкама. Четири знака он обично, залазећи, повлачи са собом из знаконосног круга; затим касније он се удаљава, када се наситио вишњим светлом, тонући светлим телом после средине ноћи. Те тамне знаке земља, обрћући се, сакрива. Али с друге стране, с јасним огњевима, лута Орион, сјајући раменима и широким грудима, и држећи у десници Мач, не лишен светла. Али када се из земаља отвори снага Лава, све што Рак узнесе при свом сјајном изласку, уступа, помрачено; једнако је велика снага Орла прогнана, и Клечећи, оседајући повијеним телом, сада готово изгнан из вишњег светла, уступа: али оставља лево колено и светли табан увис. Тада насупрот њега излази светла глава Хидре, и Зец, и Процион, што се, пламтећи, уноси испред Пса; затим се појављују први трагови Пса. Гонећи с неба немало знакова, изненада излази Девица, румена јарким светлом. Уступа светла Киленска Лира, тоне под талас Делфин, једнако се сакрива прогната Стрела, и Птица узмиче ка самом крају репа и ка предњем перју, и велика Река једнако склизава доле. Овде Коњ бледи од главе и дуге шије. Даље сада излази Змај са светлим телом; и Хидра светли смртнима до самог Кратера. Затим Пас показује своје задње стопе, и после сам вуче крму с јасним светлом. Следи, клизећи кроз огњеве неба, Лађа; она показује средњи јарбол зрачним стаблом; и сада најзад Девица изађе читавим телом. Али када излазе тамним телом Кљешта, једнако излази Боот с обилним светлом, на чијем је супротном телу учвршћен Арктур; и сада сва Арго, сјајући горе, склизава напред, и Хидра, зато што се држи раширена широко по небу, још није сва откривена; јер сенка покрива њен реп. Али Змијоносац сја опет обновљеним светлом. Сада десно колено и голен, искићену светлом, подиже онај што, лишен познатог имена, Клечећи, вечно додирује границе Аркадске Лире; кога смо у једну ноћ видели угашеног и изишлог веома често, тако да је, прелазећи, удвостручио свој мали круг. Он подиже колено и голен увис с Кљештима: али је сам, стрмоглавце, задржан у тамној ноћи, док Шкорпион и Стрелац походе огњеве неба. Јер ће Шкорпион раширити средину са собом; а Лук, излазећи, покушаће да подигне читавог себе у небо. Он, подигнут с три знака, светли читавим телом: али Венац излази из свог средњег дела, и реп Кентаура сја крајњим бељилом. Овде се сада сав Коњ скрива у слепе сенке, поред кога пролеће Птица, сјајући руменим пером. Залази светла глава Андромедина, и свирепо Чудовиште склизава доле, тражећи своје ужасне гозбе, погубно. Насупрот њему Кефеј не престаје да пружа дланове: она тоне и сакрива се, плавкаста, до самог хрбата. Али Кефеј заваљује главу, и рамена, и дланове. А када се устане жестока снага Шкорпиона, раширена широко и летећа, она склизава у земље; и Орион, поражен страхом, сакрива се заједно с њом. С твог допуштења, Девице, нека развијем узрок тог страха: дођи ми, молим, умилостивљена, Дијана. Таква је прича људи, та молва лута по земљама; да некада Орион, како кажу, наложи насилне руке на Дијану, лутајући, обезумљен, по високим брдима, која држи Хиос, утврђен у Егејском вртлогу, Хиос, чија рамена зелена лоза одева својим покровом. Он, помахнитао, са обезумљеним срцем, убијаше дивље звери, жудећи да украси блиставе гозбе Енопионове. Али изненада острво, погођено стопама Дијаниним, расцепи се и, чупајући расуте стене, потресе их, и слепе провалије обасја светлом: из којих изађе, с огромним телом, пред њим, непријатељски Шкорпион, носећи напред своју јадну оштрицу. Он снажним ударцем погоди ловца, жудног у лову, заривши смртоносни отров кроз ране у његове жиле: он, умирући, простре земљу својим тешким телом. Зато, када се Шкорпион узнесе великим огњевима, Орион, бежећи, поверава своје тело земљама. Тада, пак, бежи Андромеда, и Нептуново Чудовиште сасвим се крије; уступа, окренут телом, Кефеј, додирујући крајње земље средњим телом. Он може да зарони главу и горње делове; али доња сенка никад неће обући његова бедра: јер Медведице, облећући својим светлом, задржавају његове голени. Она, такође, клизи у исто време, сузна, тражећи своју кћер, Касиопеја; и не с чашћу прогнана с неба носи се: јер обрнутим теменом додирује најпре земље, потом раменима, с превргнутим престолом, влачи се. Ту казну налажу јој благе Нереиде, с којима се, како причају, усуди да се такмичи лепотом. Она залази, нагнута: али други део Венца изиђе, и сада се сва Хидра шири с репом. А главу и читавог себе Кентаур из тамних сенки извлачи, остављајући мале трагове предњих ногу покривене: чим раскрива своје огње: сам држи звер десницом. Али остали очекују излазак великог Лука. Затим напред клизи Змијоносац главом и рукама: заједно Змија износи главу и крајње светло свог повијеног тела. Овде онај Клечећи излази, окренут телом, облећући трбух, голени, рамена, и заједно груди, и десницом мећући зраке радосним светлом. Затим, када Стрелац поче да походи вишње огње, израња глава Клечећег, и заједно се узноси светла Лира, и Кефеј наступа телом. Онај пламтећи Пас уступа читавим телом. Сакрива се Орион, залази и Зец, сакривен сенком; доњи огњеви Кочијаша падају у свом клизу. Затим Јарац, залазећи, гони с високог темена Кочијаша, и претећу Козу, и мале Јариће заједно, и гони доле велику Лађу древног имена. Сатрвен је Процион. Излазе крилатим клизом из земаља птице. Појављује се светла Стрела. Остављајући десну голен и стопу, Персеј залази у доња места; затим, уступајући, Арго се оставља с крме. Али пошто Водолија походи вишњи круг, и излази најсветији престо Јужног Жртвеника; и Коњ узноси себе увис раменом и предњим ногама. Ноћ не може да помрачи супротни реп Кентаура, скотрљавши га ка доњим деловима, ни његову главу, и широка рамена, и велике груди; и код Хидре, која му је најближа врату, повлачи доле коло, и сакрива њено румено ждрело. Али остале дуго стоје са зрачним светлом, и не уступају одозго, с полузвери, лицима, док се не устану Рибе својим удвостручен телом. И излази Риба, близу Јарца, из мора, у другом делу очекујући излазак надолазећег светила: тако рамена Андромедина, и славне голени с уморним длановима, излазе у подељено доба знакова. Када се најпре Рибе изроде из равних таласа, биће ти дано да видиш десне делове Андромеде. Али Ован, остављајући доња места, показује њене леве земљама. У то доба отприлике видећеш Жртвеник, што чува западне границе мора, и Персеја до самих рамена у источном делу. Сумњиво је вуче ли спорији Ован груди Персејеве, или Телац: с Телцем заједно облеће етар. Али не бих помислио да они престају када излази Телац: јер близу њих сјаје звезде Кочијаша, кога ипак не сасвим Телац вуче у ведре дашке светла, него се он довршава међу самим Близанцима, него двоструки Јарићи, и Коза с левим табаном, с Волом се узносе: тада чудовишна леђа Чудовиште подиже, и сјајни реп у своду неба. Залази и сам Боот, сада већ првим делом: четири знака једва га сахрањују у широкој пучини, и у левом делу западне Медведице он стамено увис се вине. Обе стопе, све до удвојеног колена Змијоносца, уступајући небу, и склизнувши под безмерне воде, излазећи другде, моћи ће да покажу Близанце. Сада се ни с једне стране Чудовиште не чини близу, ипак ће се ускоро морати мотрити, када већ први редови Реке изађу у средину, да их разаберу морнари у пучини, који, очекујући га, чекају велики знак Ориона: наиме, да се открије пут лађе и мера ноћи, такви знаци, каквих богови дадоше многе роду људском.

Прогностика (Примете времена). 1. Чувар козорођеног стада из огромног вртлога. (Присцијан, 6) 2. Примивши на брод лађе, тражити плутајуће крмене украсе. (Присцијан, 7) 3. Кога ни бура неће погубити, ни дуга старост неће разорити, гасећи јасна знамења неба. (Присцијан, 10) 4. Као када Месец, пролазећи, заклони круг Хипериона, гасе се зраци, покривени слепом тамом. (Присцијан, 10) 5. Али такође Јасле, што светле танким светлом. (Присцијан, 16) 6. И уз то често предсказује она будуће ветрове, надуто море, када се изненада и дубоко надима, и седе стене сланила, пенећи се снежном влагом, теже да врате Нептуну своје жалосне гласове; или када се густ хук, дигнувши се с високог темена горе, надима гласније, неретко одјеком хридина. Једнако седа лиска, бежећи из вртлога мора, објављује својим криком да су ужасне буре близу, изливајући немале песме из трепетавог грла. (Цицерон, О предсказивању, I, 8) 7. И ви видите знаке, питомице слатке воде, када се с криком спремате да излијете празне гласове и неприличним звуком будите изворе и баре. Често и зелена жаба пева прежалосну песму из груди, и у свитање мала сова належе својим гласовима, належе гласовима, и меће из уста непрестане тужбалице, када најпре Аурора враћа хладне росе. И понекад тамна врана, трчкарајући по обалама, зарони главу и прими талас на шију. (Цицерон, О предсказивању, I, 8, 9) 8. И меконоги волови, гледајући огње неба, ноздрвама увукоше из ваздуха влагоносни сок. (Цицерон, О предсказивању, I, 9) 9. А сада увек зелена и увек отежала Мастика, навикла да набуја троструким плодом, трипут изливајући плодове, показује три доба орања. (Цицерон, О предсказивању, I, 9)